Intervju Dr Janjića, 08.02.2016.

ponedeljak, 08 februar 2016

Internet izdanje – vesti se dnevno ažuriraju

EU ima mehanizme da uvede red na Kosovu

Dušan Janjić, predsednik izvršnog odbora Foruma za etničke odnose i predsednik stranke „Aktivna Srbija“

Evropska unija primenjuje mehanizme u kojima kombinuje političke preporuke, ekonomska obećanja i onda neku vrstu sankcija i blokada. Kosovo ne može da opstane ako bude izolovano od evropske pomoći. Srpske stranke na KiM treba da se razlikuju u tome šta nude lokalnoj zajednici, ljudima, šta nude oko ekonomskih razvoja ali ne smeju da se razlikuju oko pitanja odnosa prema Beogradu i prema kosovskim institucijama – istakao je Janjić

admin-ajax.php_-20-300x200Jako je važno mišljenje evropskog parlamenta. Ono naravno ne opredeljuje direktno to šta će odlučiti vlade pojedinačnih zemalja ili Evropska komisija. Međutim, ako je pozitivno kao u slučaju Srbije ovaj put, onda ima sigurno efekata ubrzavanje početka pregovora oko poglavlja 35 i uopšte oko skretanja veće pažnje evropskoj javnosti i telima EU prema Kosovu, odgovara Dušan Janjić na pitanje šta usvojene rezolucije predstavljaju za evrointegracije Beograda i Prištine i ističe, da je izveštaj o Kosovu takođe bio relativno pozitivan, uz skretanje pažnje na slabost demokratskih institucija i pojave radikalizma. Po njegovom mišljenju to predstavlja novinu jer taj pozitivni deo Kosovu šalje poruku usmerenja u budućnosti ka Evropi. Druga stvar je što Evropa počinje da objektivnije ukazuje na realno stanje na Kosovu, što bi trebalo da vlasti Kosova i političare malo uozbilji.

Da li će Rezolucija o Kosovu pomoći normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i očekujete li da Priština prestane sa opstrukcijom formiranja ZSO?

Sigurno da će predstavljati značajan politič ki pritisak, pre svega na Vladu. Što se tiče opozicije, pogotovo onog antievropskog dela opozicije kao Samoopredeljenje to za njih samo može da bude i motiv da nastave da opstruišu Vladu. Ali, videli smo po reakcijama Haradinaja i Kurtija na poziv Jahjage da dođu da razgovaraju o uslovima obnove rada u institucijama, da će očigledno većina ili barem Ramuš Haradinaj možda krenuti putem koji je naložila rezolucija. To znači da će onda oslabiti vaninstitucionalni pritisak opozicije.

Kako „naterati“ Prištinu da primenjuje dogovorene sporazume u situaciji kada krše sopstveni Ustav i zakone kada su u pitanju prava srpske zajednice?

Jako je teško bilo koga naterati ako on ne želi. Očigledno da EU primenjuje jedan mehanizam koji je dosta bio uspešan u njenom slučaju i u slučaju nekih drugih evropskih zemalja. Nijedna zemlja nije imala iskustvo kao Srbija sa Kosovom, ali bilo je iz iskustava na primer vezano za korupciju u Bugarskoj, organizovani kriminal i korupcija u Rumuniji. Evropska unija primenjuje mehanizme na par godina u kojima kombinuje političke preporuke, ekonomska obe- ćanja i onda neku vrstu sankcija i blokada. Do sada je taj mehanizam EU bio uspešan. Kosovo, bez obzira što stanovnici mislili o njemu, ne može da opstane ako bude izolovano i „otkačeno“ od evropske pomoći. Dakle, ja mislim da je glavni cilj evropske politike bio da Kosovo dođe na taj kolosek, da ga uopšte interesuje šta misli Evropa i evropski parlament a onda slede ovi mehanizmi. Što se tiče promene, ne samo političkog stava, politič ara i naravno stava većine građana, ja lično mislim da EU neće kapitulirati pred Kosovom, i da će to ići na duži rok ali kombinacijom raznih mera. Prva mera koja treba da se razmatra u EU to je šta će se raditi ukoliko se zatvori Euleks, odnosno koji je to mehanizam koji treba dati u ruke predstavnicima EU da bi mogao da ima veći uticaj na Albance. Misli se i na neku vrstu obnove Kancelarije kakvu je nekada vodio Piter Fejt . Ovaj put u režiji EU možda i nešto slično. Ali, ja u svakom slučaju očekujem da će sledeća Kancelarija EU biti mnogo jačih nadležnosti.admin-ajax.php

 Može se čuti da će Unmik dobiti veća ovlašćenja i biti zamena za Euleks. Da li je to realno očekivati?

Mislim da to nije moguće. Ja sam slušao takvih ideja i od srpskih i od albanskih političara. Više sam ih švatio kao primer šta je to što bi trebalo. Nekako na Balkanu kada nešto prođe nama deluje da je bilo mnogo bolje. Naravno, očigledno da je bolje nego onaj haos koji ovih meseci postoji i u institucijama i van institucija Kosova. Dakle, UNMIK nije realan iz jednog drugog razloga a to je poremećeni odnosi Rusije i Amerike. Amerika ima snažan uticaj preko zemalja Kvinte na Kosovo. U poslednjih 15-20 godina Amerika je sve činila da marginalizuje ulogu Rusije na KiM. Neka vrsta Unmika bi vratila Rusiju na Kosovo što sigurno Amerika ne bi volela a ima mehanizme da indirektnim pregovorima i trgovinom sa Rusijom to izbegne.

Da li su mogući vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji?

Ja mislim da će se oni na kraju pojaviti kao jedino institucionalno rešenje. Jer, jednostavno dogovori koje opozicija postigne, ako uopšte postigne, oni mogu biti kratkoročni. O čemu se zapravo radi. Kroz demonstracije opozicije ojačao je Hašim Tači i PDK. Sa druge strane popravio se rejting i snaga Ramuša Haradinaja. Ako uzmemo Samoopredeljenje koje je na toj strani gde i Haradinaj ono ima jednu jedinu mogućnost a to je da bude na ulucama kao svaka opozicija ne bi li povratila svoj ugled i ono je negde tu blizu da se smatra spremnom za izbore. Isa Mustafa i njegova stranka nisu suviše izgubili. Mislim da će oni probati sada sa nekom rekonstrukcijom, dogovorom da razdvoje delove opozicije. Ako to ne uspe, što je verovatno da neće, treba očekivati izbore. Međutim, za izbore je potrebno da se postignu dogovori i sa Beogradom oko izbornog pravila za Srbe. Tu postoje otvorena dva pitanja, Kosovo ima svoje ideje, Beograd ih za sada ne odbija ali i ne prihvata. Prva ideja kosovske Vlade je da se vrate tih rezervisanih 10 glasova i da onda preko toga što se još osvoji, što znači da bi se Srbima otvorila mogućnost od 10-17 zagarantovanih mesta u parlamentu. Ali, za uzvrat Kosovo traži da glasaju samo oni koji imaju kosovska lična dokumenta. Dakle, glasanje poštom kako je bilo 2014. i 2012. ne bi jednostavno bilo moguće i tu sada ima nekih premišljanja i preračunavanja od strane Srbije. Međutim, očigledno je da se pregovara o uslovima za izbore, a kada se pregovara o uslovima za izbore i izbori su blizu.

 Da li će „Aktivna Srbija“ učestvovati na izborima u pokrajini ako oni budu raspisani?

Očekujući ovakav razvoj događaja, mi smo upravo za 13. februar zakazali Drugu izbornu konferenciju. Završili smo potpuno infrastrukturu u svih deset opština i par malih enklava. Nismo brojni ali dovoljno smo spremni da zajedno sa drugima, verujuć i da će se takav dogovor postići, izađemo na izbore. Kažem drugima, jer sada smo radili uz koordinaciju Kancelarije pošto smatramo da stranke na KiM treba da imaju jedan zajednič ki imenitelj. One treba da se razlikuju u tome šta nude lokalnoj zajednici, šta nude ljudima, šta nude oko ekonomskih razvoja ali ne smeju da se razlikuju oko pitanja odnosa prema Beogradu i prema kosovskim institucijama. „Aktivna Srbija“ infrastrukturom iz Beograda je potpuno pomagala ljude sa KiM da naprave zaista ozbiljnu infrastrukturu. Oni će i dalje ostati deo „Aktivne Srbije“ i kao takvi će učestvovati na parlamentarnim i drugim izborima u Srbiji. Međutim, preduzećemo i korake registracije kao neka građanska inicijativa, da bi mogli da delujemo u skladu sa kosovskim zakonima. Dakle, uradi- ćemo sve što je pravno, institucijalno i politički potrebno da se pripremimo. Odluku kako na izbore donećemo posle razgovora i istraživanja javnog mnjenja zajedno sa drugim strankama. Naravno, pre svega sa strankama Srpske liste ali i sa drugim strankama kao šta je stranka Nenada Rašića, liberali i ostali. Mislimo da ne treba nikome gušiti pravo da ima svoju stranku. Ali ako se pojavi mogućnost, pogotovo da bude preko 15 mesta, da je možda onda obaveza da procenimo kako da dođemo do svih mogućih mesta.

Srbija je na pravom putu stabilnosti i ekonomskog oporavka…?

Vučić se zaista muči da to bude tako. Srbija je imala nekoliko pokušaja da iskorači. Da ne idemo previše u prošlost, ali sigurno da je taj korak bio 2001. 2004, godine, onda je došla neka vrsta stagnacije i onda je 2013. pogotovo od kada je Vučić preuzeo Vladu napravljen značajan politič ki proboj ali urađene su neke zakonske sistemske mere koje finansijski i makroekonomski stvaraju pretpostavke za reforme. Međutim, nije se napravilo, nije bilo ni vremena a očigledno nije ni bilo podrške u sadašnjem sazivu parlamenta da se naprave ozbiljniji koraci gde bi građani videli da je nešto bolje. Dakle, mi sada imamo jednu čudnu situaciju gde će vam svaki ekspert, svaki diplomata, političar reći Srbija je na dobrom putu, ona dobro radi i ja verujem da je to tačno. Međutim, običan građanin vas pita, zašto je meni manja plata, zašto nije znatno povećana zaposlenost, zašto nije unapređena okolina u kojoj živim. To je očigledno bio razlog za izbore. Nije dovoljno ići samo makroekonomskim merama koje su za sada sprovođene pre svega uz podršku međunarodne zajednice. Da bi bilo više novca, da bi bilo boljeg života potrebne su direktne investicije, a potrebno je iz buxeta kao podršku da ne dobijaju samo strane kompanije nego i domaći privrednici koji ispunjavaju te uslove. Potrebna je promena institucija. Da budem vrlo direktan šta nam je pokazao ovaj deo Vučićeve vlade. Ako jedan radi to je jako dobro, pogotovo ako je taj jedan prvi. Ali, ako ostatak tima ne može da ga stigne, ne prati ga, onda stvar škripi u samoj glavi. Glava mora da se menja. Dakle, došlo se dotle, da ovi izbori ja verujem neće toliko promeniti same stranke na vlasti ali da su stranke naterane da ispred sebe istaknu u Vladu mnogo kompetentnije ljude nego što smo do sada imali. Te institucionalne reforme su problem broj jedan. Problem broj dva je kako sada usaglašavati potrebe institucionalno ekonomski slabe Srbije kao na primer pregovorima oko Kosova. Da ne bude ucenjivanja, ako hoćete pomoć, vi pravite popuste na Kosovu. Ili, što je još gore da Srbija spremno odgovori na ove izazove krize koju prebacuje svet i Evropa, takozvane migrantske krize. To nije migrantska kriza, već kriza odnosa među velikim silama i evropskim institucijama. Vama kada dođu stotine hiljada ljudi iz područja gde se desetak godina ratuje a svaki od tih ljudi ili grupe imaju podršku neke strane obaveštajne službe, onda se oni pojavljuju, ne samo kao obične izbeglice nego kao ljudi sa vrlo preciznim zahtevima, kao ljudi koji imaju veliku međunarodnu podršku i pažnju i vi morate iako su vam vezane ruke da dajete puno toga. Za sada ne idu prema Srbiji. Da budem direktan, Srbija je dobro reagovala politič ki i humano. Primila je te ljude, uradila što je mogla, prebacila ih dalje i time je stekla taj kapital da danas može da kaže: e sada sačekajte, sad mi moramo napraviti naš sistem, pošto očigledno evropskog sistema nema. Moramo napraviti svoj sistem kako da taj broj ljudi koji prolazi kroz Srbiju donese i nekakvu ekonomsku nadoknadu od drugih: EU, Amerike i Rusije, ko god je učestvovao u proizvođenju izbeglica. I, naravno što je još važnije da obrazovani ljudi koji trebaju Srbiji, a žele da ostanu da se uključe i da žive kao drugi građani Srbije. Evropa, naravno pritiska i žuri. Srbiji ta brzina ne odgovara. Nadam se dok budu izbori da će Vlada i stručnjaci raditi na pripremi nove strategije oko upravljanja migracijama. Da će u novoj vladi postojati jedna Kancelarija pri novom Ministarstvu ljudskih prava, manjina i integracija koji će se isključivo baviti upravljanjem migracijama.

Širom Evrope su demonstracije desničara protiv migranata i islamizacije Evrope…?

Mi ćemo imati taj evropski odgovor i to sve jasniji. Kriza je velika. Neki ih ne vole što su druge rase, druge vere, ali većina se boji da će oni izgubiti svoja radna mesta, i to je realno jer nema vidljivog razvoja ni u EU. Dakle, ti odgovori će biti sve žešći i žešći. Sa druge strane to govori da javnost kontroliš e ogromne apetite kapitala. Jer, ti ljudi su bili podstaknuti da dolaze. Poslodavcima je trebala polulegalna, ilegalna ali jeftina radna snaga. Očigledno da je država švatila da trošak za integraciju nadmašuje dobit poslodavaca. To vidimo i u slučaju Merkelove. Očekujem promenu a to znači da će se više ulagati u smirivanje ratova i naravno razvoj ekonomije odakle ovi dolaze a pogotovo na tim rubnim područjima Turska pa i Balkan. Dakle, tu se sada pojavljuje jedna šansa za Balkan ako napravi dobru strategiju i plan.

Zemlje Višegradske grupe ne žele kvote ni migrante, a u zemljama koje su primile veliki broj migranata, održavaju se demonstracije protiv islamizacije Evrope i kako da Balkan profitira na migrantima?

Na primer, napravi strategiju da privremeno stacionira deo migranata i da ovde prođu obuke zanata i da to bude nadoknađeno finansijski i da onda idu u odgovarajuć im kvotama prema zemljama destinacije. Moram da kažem da je Švedska od izbeglica napravila čitav sistem. Jedan vrlo ozbiljan sistem punjenja buxeta. Male države kao Srbija ne treba toliko da se boje da će kod njih trajno ostati 100 hiljada ili 200 hiljada. Ali ako ima mogućnosti za 100 hiljada ljudi koji prolaze i privremeno se zadrže, napravimo neku dobit za buxet, za institucije, a ne samo da imamo troškove zbrinjavanja. Međutim, problem za Srbiju i Evropu koji će postati sada sve važniji, a to muči i Rusiju, je da se domicilno stanovništvo smanjuje, stari a ovde nam dolaze mladi ljudi. Pada broj hrišćana, raste broj muslimana. I Srbija je deo toga. Srpska pravoslavna crkva prednost daje Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Videli smo susret ruskog patrijarha i pape. Mislim da je sada odgovor koji će smirivati Evropu i saradnja među hrišćanima. Ja očekujem da ćemo imati sve jači antimigrantski stav a sa druge strane sve veće pribli- žavanje racionalnosti i pokušaju da se sredstvima upravljanja migracijama sačuvaju domicilno stanovniš tvo kulture i vere.

Može li se desiti da EU traži od Srbije da primi mnogo više izbeglica od realnih mogućnosti i to uslovi pridruživanjem Srbije EU?

Jedna stvar koja je sigurno uslov pridruživanju a to je da napravimo ozbiljnu strategiju koju nemamo. To je veliki propust Cvetković eve Vlade a nije se nadoknadilo kasnije. Do tog pitanja je došlo tek kada su se migranti pojavili. Nije bilo drugog nego ovakav odgovor koji smo gledali. Znači, oni od nas traže strategiju koja mora biti usaglašena i traže od nas da imamo institucije i odgovarajuć e fondove. Kada dođu kvote na dnevni red onda se pojave skandinavske i druge zemlje koje bi ovde ostavile 500 hiljada ljudi. Međutim, ja lično mislim da će kroz Srbiju prolaziti oko 100, 150 hiljada ljudi i 2016. godine, ali da se neće zadržavati na rok duži od 2- 3 meseca. Svega 10-15 hiljada ljudi i to je ono o čemu premijer govori . Jedno je tranzit koji će biti veći a drugo je ono gde se pojavi šansa o kojima sam i ja govorio. To je privremeni boravak a povećaće se naravno i broj od hiljadu do tri hiljade godišnje, onih koji bi želeli da ostanu u Srbiji. Švatimo da je ovo proces koji će trajati 10 – 12 godina. R. Komazec 

7-33-03

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Translate »